Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim,
i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji
izmedju devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte,
tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima..
I tako, obicno u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli
i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda,
ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo..

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše,
podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće,
i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose..
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek,
rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljiću od jantara..
“Zauvek?”, pitala je uplašeno..
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji..

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom,
slom‍iće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno,
kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari,
nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa,
i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka,
od koje bi se mogla izdeljati odlična viola..

I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda nečija, možda proseda, možda bez ikoga,
ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu,
i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem.
A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom,
i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš..
I zaplakaćeš, istog časa…
I najzad shvatiti kako sam te voleo…

-Jedan od onih života-
Djordje Balašević